Ostavite naše vagine na miru

 

 

Bio- hakerima preporučujem drugi telesni otvor. Možda im se više dopadne miris.

Za vas, dragi moji, mini lekcija iz biologije.

VAGINE NISU PRLJAVE.
VAGINE NE SMRDE, NEGO MIRIŠU. Miris ne mora da vam se dopadne, ali to ne znači da nije normalan.

Zdrava vagina je neznatno kisela sredina i ima sopstvenu, vaginalnu floru. Prirodno je stanište Lactobacillus-a, koji čuvaju od infekcija, i mnogih drugih mikroorganizama koji pomažu normalnom funkcionisanju. pH vrednost vagine je izuzetno važna- svako njeno remećenje dovodi do niza neprijatnih pojava poput svraba, peckanja, pa i gljivica.
Osim pada imuniteta, stresa itd, pH vrednost se remeti prečestim ispiranjem vodom i pranjem invazivnim higijenskim sredstvima, upravo u pokušaju da se ukloni "neprijatni" miris.

Vagine imaju sopstvene mehanizme sa samoprečišćavanje, kao što je sekret- takođe normalna pojava.

Nemojte da vas Mali Đokica ubedi da sa vama nešto nije u redu. Vagine ne treba da mirišu na voće.

Ukoliko nemate svoj primerak, o vaginama se možete informisati na Vikipediji. A i ako imate a mislite da možete saznati više.

♪ Šta je to što bi trebalo, svaka studentkinja da zna.. ♪

Razlučivanje seksualnog uznemiravanja od susreta sa prosto neugodnim profesorom na prvi pogled može da bude veoma teško; nekad verujete da prostak nema zlu nameru, nekad ne želite da verujete da vam se to dešava, a nekad povezujete broj prisutnih sa mogućnošću uznemiravanja po principu: "nemoguće da akademska veličina koja je preda mnom istovremeno uznemirava 150 studentkinja, a i studenata".

Naravno da je moguće. U prvoj godini, sedela sam u prepunom amfiteatru i slušala desetominutne i vrlo plastične "kurac-u-pičku" aluzije (ne, nije mi neprijatno da kažem KURAC i PIČKA na blogu ako dotičnom profesoru nije neprijatno da na isto aludira tokom predavanja, ne jednom, već kontinuirano i u mnogo navrata). I većina se smejala. Neki ljudi imaju bedan smisao za humor (zbog čega ih nećemo omalovažavati), ali mnogo tih osmeha je bilo nekako nesigurno, kiselo. Za hiljadu evra godišnje ne želim da slušam o PRODIRANJU RAKETE HOHOHO ali Bože moj, neću da pravim scenu.

Ajmo dalje.

Sedela sam s prijateljicom na pivu/ kafi posle predavanja. Pričala mi je o srdačnom pozivu na vannastavnu aktivnost jednog profesora kod kog još uvek nije imala ocenu. Ljubazno je odbila.
Fast forward- došao je dan ispita kod dotičnog. Dobro je naučila gradivo. Ne spremila- zimnica se sprema. Naučila. 
Nekim čudom, dobila je manju ocenu nego što misli da je zaslužila. A moram da dodam, iako će se možda ljutnuti, da i ne juri preterano da očisti sve u roku, niti je ludački ambiciozna. Nema razloga da laže, a dokazi su lako dostupni.

Bukne ponekad neki skandalčić u našem malom svinjcu. Živi smo ljudi, hehe. Živ čovek svašta čuje. A tek čega se živa žena nasluša.
Na primer, ja tačno znam kod kog profesora ne smem sama na konsultacije a prema kom asistentu ne smem da budem ljubazna i da mu se nasmešim. A ja nisam neka abronosilja (sic), jedva znam ko mi šta predaje. Možemo slobodno zaključiti da mnogo koleginica ovo takođe zna.

A naš mali svinjac nije mesto gde se tajne zadrže između dve osobe, što znači da se vrlo dobro zna ko je davno trebao da popije nogu u dupe zbog nedoličnog ponašanja. To isto dupe će smrdeti u fotelji do penzije.

Jer nema zlu nameru. Jer ne želimo da verujemo. Jer smo nesigurne. Jer nećemo da pravimo scene. Jer moramo dalje. Jer su možda samo srdačni. Jer ljubazno odbijanje nije dovoljno. Jer dobijemo manje ocene. Jer će od svega ostati- skandalčić.

Ne možete nam zajahati na kičmu s tvrdnjom da je stanje ovakvo godinama jer se ne bunimo dovoljno. Žalbe institucijama i tužbe ne donose rezultate, a kolegama nešto puca kurac da blokiraju fakultet da bi pomogli koleginicama. Ni koleginicama nije stalo. Nekada ni nama nije stalo.

Ali dužnost vam je da znate da se dešava i da prepoznate kada se dešava kako biste prikladno odreagovali.

Svaka studentkinja bi trebalo da zna šta spada u seksualno uznemiravanje na fakultetu: situacije u kojima  kolege, profesori i drugi zaposleni na fakultetu krše ženski telesni, psihički, radni, mentalni i seksualni integritet. Tu spadaju:

• pogledi muškaraca koji pričinjavaju neugodnost jer imaju određeno značenje van poslovnog konteksta;
• verbalni iskazi seksualnih insinuacija ili sadržaja;
• pozivanje na vannastavno druženje u situaciji kada je ženi to neprijatno;
• pozivanje studentkinja/ koleginica da dođu po materijale ili na konsultacije kod njih kući, ako žene to ne žele;
• insistiranje na ličnim podacima koji nisu neophodni iz objektivnih razloga; 
• uznemiravanje neželjenim telefonskim pozivima posle radnog vremena;
• ucene i suptilni nagoveštaji istih u svakoj varijanti; stavljanje u podređenu poziciju ucenom;
• ograničavanje kretanja;
• svi oblici navođenja na seksualni čin;
• prisila.

Možda vam se čini da je definicija preširoka, da je pogled ili neukusnu šalu preterano nazvati uznemiravanjem i nadati dreku (kako nazivaju dizanje uzbune od strane napadnute žene kada žele da diskredituju).

Ali zamislite vreo dan, sebe mokru u majici kratkih rukava, a onaj ko treba da vam ubeleži ocenu od koje vam zavisi stipendija više gleda ocrtava li vam se nešto ispod majice nego što sluša šta pričate. Zamislite sramno lošu literaturu zbog koje morate da odete na predavanje, a profesor ne predaje gradivo nego priča o minićima. Zamislite konsultacije koje se održavaju u devet uveče u profesorskoj kancelariji, a vi imate dve lepe, duge noge i nula ljudi oko sebe. Zamislite, s druge strane, da ste krivonoga, zdepasta devojka iz provincije koja ne može da živi od izgleda pa mora od pameti, koju profesor ucenjuje, a kojoj niko ne veruje iz raznih, odvratno primitivnih razloga.

Je l da da je malo strašno?

Studije bezbednosti- feministička perspektiva (predavanje profesorke Laure Sjoberg)

"Theorizing feminist security studies" je pun naziv predavanja profesorke Laure Sjoberg, održanog večeras na Fakultetu političkih nauka.

Studije bezbednosti iz feminističke perspektive su, po rečima prof. Sjoberg, mlado i neobrađeno tlo za rad teoretičarki trećeg talasa; predavanje ima nekoliko inspirativnih momenata:

• "Feministička perspektiva: naočare za bolje posmatranje fenomena"

Kao što perspektiva može biti rasna, klasna ili ideološka, može biti i rodna- bolje rečeno, feministička, jer je ona perspektiva za koju se smatra da je "rodno neutralna" -sve samo ne neutralna, već vrlo muška, usuđujem se reći mačo.
Kako žene čine polovinu svetske populacije, nije potrebno gubiti vreme na "naučno" dokazivanje značaja ženske perspektive. Na kraju krajeva, postmodernizam u društvenoj nauci je otvorio Pandorinu kutiju iz koje je izletelo onoliko "JA JA JA MOJ POGLED JE VAŽAN" koliko je ljudi na svetu; ako je svaka od tih perspektiva važna, što ne bi bila i ženska?
 Feminizam izvlači na površinu fenomene i zločine koji se guraju pod tepih do te mere da se po njemu saplićemo; bez angažovanja feministkinja, ratni zločini silovanja, zanemarivanje žena u međunarodnom pravu, institucionalizovano ugnjetavanje od neodgovarajućih plata i penzija do državno orkestriranog podvođenja žena, ostalo bi zanemareno.

• "Secure state VS Insecure citizen"

•  "Theorizing feminist security studies: feminist security hand in hand with security studies"

Vreme rata militarizuje vreme mira uplivom države u privatnost građana, pod izgovorom zaštite države od terorizma, može se reći imajući u vidu 9/11 i slične nesreće koje su bitno promenile nacionalnu bezbednosnu politiku. Zakoni prilagođeni "stalnoj pretnji terorista" na žene možda utiču bitno drugačije: feminist security studies su tu da nam ukažu kako.
U slučaju naše države, feminist security bi skrenuo pažnju na sistemsko ugnjetavanje žena u sivoj zoni zakona i morala (pitanje abortusa); međunarodna zakonska regulativa ove oblasti dobila bi konkretno usmerenje u vidu moćne ručerde koja pokazuje NO-NO državama koje traže finansijsku pomoć a ne regulišu svoje zakone.

Ovom predavanju ne bih dala naročito visoku ocenu, bez obzira na njegovu inspirativnost. Očekivala sam mnogo više od nekoga ko se bavi specifično ovom temom. Umesto teoretisanja, dobili smo uvod u teoretisanje i vrlo malo konkretnih podataka o ovom interesantnom polju istraživanja. U tom smislu se osećam kao žedna prevedena preko vode. Bez konkretnih preporuka šta čitati, čiji rad pratiti, podataka o razvoju ovog polja, ponovo smo prepušteni samostalnom traganju za literaturom.

***napomena: citati su profesorkini, a tekst ispod moj pogled, asocijacije i tumačenje istih.

Nije kul

Što iz stranih, što iz domaćih objava, već se raširilo da Čarli Šin ima HIV, i to četiri godine.
S obzirom na način života dotičnog, na prvu loptu niko nije iznenađen. San o raskalašnom alko-jebaču prepariranom kokainom ima i košmarno naličje, gde više ne pripada "samo" kontinuirano premlaćivanje i zlostavljanje bliskih žena, depresija i zavisnost; sada je tu (za javnost) i ova opasna bolest.

Ono što ipak iznenađuje jeste da odraslom čoveku kome je način života uzvraćao svaki udarac nije dolazilo do mozga da može da fasuje HIV.

A izgleda da toga nisu svesni ni mnogi drugi ljudi, koji žive znatno umerenije i normalnije.

Poznajem mnogo ljudi koji ne koriste redovno zaštitu tokom seksa. Niko od njih nije glup i, koliko sam primetila, ne potiskuje nekakav ozbiljan nagon za samouništenjem.

Posle istraživanja i razgovora sa nekolicinom ljudi na ovu temu, nisam otkrila ništa suštinski novo- kod glupavih mladih (i ne tako mladih) ljudi, prevencija je "izvadiću ga na vreme", "valjda neće mene" i "uzimam pilule, beba je najgore što može da mi se desi".

E pa nije.

Koristite kondom. Žene, nosite ga sa sobom. Ako je za jedno veče, nije bitno što je kreten, ali ne morate i vi da budete kretenke.

HIV uz sve nove lekove nije nužno kraj života, ali dovoljno utiče na njegov kvalitet da tri sekunde razmišljanja pre seksa ne budu ništa teško.

Priča o Malom Đokici: kako formira mišljenje o feminizmu, vol1

Mali Đokica se mnogo plaši dlakavih teta.

Mali Đokica je na 4chanu video printskrin sa Tumblr-a gde neka gej tinejdžerka iz Arkanzasa farba pazušne dlake u tirkizno i govori da mrzi muškarce sa svojom devojkom koja se jako ljuti kad neko ne pogodi iz prve da je ona dragon-kin.

To bi bilo to za Malog Đokicu. To su feministkinje. Jebe se Malom Đokici da otvori Vikipediju (o kakvoj knjizi da i ne govorim), pa eto, postoje samo tinejdžerke iz Arkanzasa i Žene u crnom. Mali Đokica ne zna koliko su žena partneri zaklali od početka godine i ne misli da hvatanje osmakinja za dupe spada u seksualno uznemiravanje. Kako bi onda znao kako funkcionišu srpske NVO?

Mali Đokica je spreman da poveruje svakoj osobi koja troluje i priča ogavštine da je feministkinja ako to kaže, čak i kada je očigledno da ti "stavovi" nisu feministički, zato što ima oformljeno mišljenje o dotičnoj ideologiji, naravno netačno, neprovereno, nekoherentno i što je najtužnije- zacementirano, jer će uvek biti tu neki nepismeni čačkač dupeta koji misli isto, stoga pomazi Malog Đokicu po glavi za svaku budalaštinu koju izgovori na datu temu, tačnije, lajkuje mu komentar.

Mogu ja razne Male Đokice, među kojima i neke svoje kolege, gađati činjenicama, literaturom, objašnjenjima i vrsnom filozofijom; neko ko je položio Savremenu političku teoriju na Fakultetu političkih nauka i Istoriju političkih teorija 1 i 2, a ko i dalje poteže Argument rada u rudniku, svoje mišljenje o ženama formirao je još kad mu je tata prvi put rekao "ne plači, nisi devojčica". 

Ovo mišljenje nema nameru da menja, i zato je velika greška svake feministkinje što iznova i iznova pokušava da objasni Malom Đokici kako stvari stoje.